РЕМЕДИЈАЦИЈА И ИЗВОЗ ГРИТА ДО КРАЈА ЈУНА НАРЕДНЕ ГОДИНЕ

До сада је из некадашњег Бродоградилишта у Бијелој у Шпанију извезено око 58 хиљада тона опасног грита, а остало је још 10 хиљада, на чекању за извоз је око 55 хиљада тона контаминиране земље.

За Грчку је до сада извезено 115 тона уља, остало је још око 200 тона. Када је ријеч о азбесту, за Њемачку је извезено 30 тона, док се у Португал се извозе вреће у којима је био спакован грит. Све дестинације на које се извози грит су у Европској унији, јер у региону не постоје депоније које прихватају опасан терет. До краја јуна наредне године сав грит би требало да буде извезен, с обзиром да до тада важи уговор Владе Црне Горе и Свјетске банке.

Ремедијација је обављена на 11 хектара земље, што је око 95% укупне површине. Опасна уља вађена су са чак седам метара дубине. Са тог дијела извађена је сва земља, која се одвози у Шпанију, док се на ту локацију довози нова, здрава земља.

Посљедњи брод који је повезао опасан терет из Бијеле отишао је 12. јула, а читав посао је на чекању због високих цијена возарине.

Током данашње посјете Бијелој министар екологије, просторног планирања и урбанизма проф. др Ратко Митровић је казао да је у једном тренутку Министарство имало отворену могућност раскида сарадње са француском компанијом Валго, која се бави извозом грита и ремедијацијом тла у Бродоградилиошту.

– Али ми смо били свјесни ако раскинемо уговор са Валгом да ће доћи у питање реализација овог пројекта. Били смо истрајни, водили смо дуге разговоре и на крају смо нашли заједничко рјешење и они су наставили да раде посао пуним темпом, рекао је он.

Министар Митровић је истакао да се у овом тренутку не рјешава само проблем у Бродоградилишту, већ и проблем биодиверзитета тог дијела залива.

Рјешење студије локације, односно озелењавање, био је један од проблема са којима се Министарство суочило.

– Идемо на варијанту да се хале задрже, а да се по крововима и околним просторима што више имплементира зеленило, да буде примјер уређене зелене површине, казао је Митровић.

Симултано се рјешавају сви проблеми, истиче министар Митровић, тако се уз студију локације ради и на ремонту машина, како би након извоза грита и ремедијације ремонтни центар за јахте одмах могао да почне са радом. Центар ће имати могућност ремотовања свих врста јахти, без обзира на дужину, а у скоријој будућности запошљаваће око 300 радника.

Митровић је казао да је у студији локације, као и при изради пројекта строго водило рачуна о еколошким аспектима. Он очекује да Валго до краја јуна приведе крају све послове око ремедијације и извоза опасних терета.

Предсједник општине Стеван Катић је рекао да му је драго да се пројекат ремедијације тла на Бродоградилишту ближи крају, али да га у исто вријеме растужује кад се сјети шта је некада било Бродоградилиште и колико је људи било запослено.

– Оставићемо ипак то иза нас, као и све оне које су упропастили онакву фирму. Ми смо се данас овдје окупили да видимо каква је тренутна ситуација, јер овај пројекат и простор су од великог значаја за општину, казао је Катић.

Додао је да локална управа, кроз разговоре са представницама инвеститора, подржава да се простор коначно стави у функцију.

– Заиста је катастрофално да простор овако изгледа у посљедњих неколико година, тако да смо оптимисти да се након завршетка радова у јуну крене са реализацијом пројекта како би коначно Херцег Нови и овај дио заживио, као некада, рекао је Катић.

ВД директора Агенције за заштиту животне средине Милан Газдић је казао да су од „Валга“ добили један динамички план извоза отпада, али да није надлежност и обавеза Агенције гдје ће отпад бити извезен.

– Надам се да ће они испоштовати динамички план који су нам послали. Тражили су да се продужи рок за извоз отпада, ми смо тај захтјев разматрали и највјероватније ћемо то дозволити, али под пооштреним условима, јер пробаћемо да задржимо веће износе новца од уговора све до краја, док не буду завршили посао, тако да ћемо да их условимо да морају да заврше посао, иначе неће добити значајну суму новца, закључио је Газдић.

Свјетска банка је обезбиједила 23 милиона еура, а до сада је исплаћено око 11 милиона. Посао на простору некадашњег Бродоградилишта почео је у јулу 2018. године.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here