Влада Црне Горе је на недавној сједници усвојила Функционалну анализу кадровских капацитета за имплементацију Поглавља 27, обавезујући документ из мјерила 8 овог преговарачког поглавља.
Државни секретар у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, преговарач задужен за Кластер 4 и шеф радне групе за Поглавље 27, Ненад Витомировић, саопштио је да анализа показује да Црна Гора пред Поглављем 27 нема само задатак да усвоји европско законодавство, већ прије свега да изгради функционалан институционални систем способан да та правила свакодневно спроводи.
-Поглавље 27 једно је од најсложенијих и најзахтјевнијих преговарачких поглавља, јер обухвата више од 200 европских правних аката и десет великих области, од квалитета ваздуха, управљања отпадом и вода, до заштите природе, хемикалија и климатских промјена. Да функционална анализа јасно показује да потребне институције постоје, али да су кључни изазови недостатак стручног кадра, специјализованих знања и ефикасније координације, рекао је Витомировић.
Он је навео да је анализом обухваћено 27 институција и организационих јединица на националном нивоу, те да је евидентирано укупно 781 систематизовано радно мјесто, од чега је тренутно попуњено 546, док је 235 мјеста непопуњено.
-Институције планирају 75 нових запошљавања до краја 2028. године, што представља одређени помак, али и даље није довољно да се затвори постојећи јаз између обавеза које произилазе из европске агенде и стварних административних капацитета, казао је Витомировић.
Посебно је указао на стање у Министарству екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, гдје су, како је навео, најизраженији проблеми евидентирани у областима климатских промјена и инспекцијског надзора.
-Управо су климатске политике и инспекцијски надзор области које се најбрже развијају у оквиру европског законодавства, док су домаћи капацитети ту најслабији, упозорио је Витомировић.
Говорећи о локалном нивоу, он је казао да анализа показује значајне разлике међу општинама, те да мање локалне самоуправе располажу веома ограниченим бројем стручних кадрова за спровођење обавеза из Поглавља 27.
-Ефекти овог поглавља грађанима су највидљивији управо на локалном нивоу, кроз управљање отпадом, квалитет ваздуха, третман отпадних вода, комунални надзор и заштиту животне средине. Зато се обавезе из Поглавља 27 неће моћи спровести само из Подгорице, већ локалне самоуправе морају имати адекватне капацитете, истакао је Витомировић.
Он је навео да анализа предлаже фазно јачање капацитета до 2030. године, при чему је први корак хитно запошљавање и јачање стручних служби до јуна 2026. године, како би Црна Гора Европској комисији показала вјеродостојан напредак.
-Суштина није само у повећању броја запослених, већ у обезбјеђивању одговарајућих стручних профила на правим мјестима. Документ посебно наглашава потребу за додатним обукама у областима климатских политика, хемикалија, Натура 2000 мреже, ЕУ извјештавања и управљања пројектима, рекао је Витомировић.
Према његовим ријечима, анализа показује и да велики број радних мјеста већ постоји кроз систематизације, али да институције не успијевају да их попуне, због чега кадровски планови морају постати стварни оперативни алат за спровођење европских обавеза.
-Кључно питање више није колико је радних мјеста формално предвиђено, већ колико их је заиста попуњено и да ли компетенције запослених одговарају захтјевима европског законодавства, закључио је Витомировић.
