Три су питања акцентована на јучерашњем састанку представника Општине Херцег Нови, Института Игало и Владе на тему рјешавања проблема у нашој здравствено рехабилитационој установи. То су одрживост пословања у контексту броја запослених и повећања њихових зарада, имовина и дуг према Југобанци као и цијене услуга за фондовске пацијенте које се нису повећавале годинама.
Предсједник Општине Стеван Катић казао је да је након разговора са министрима финансија, здравља и просвјете оптимиста јер је исказан јасан став да стечај није опција и да држава тај сегмент неће узимати у обзир, него ће се тражити могућност како да Институт из ових нагомиланих проблема изађе. Проблеми су комплексни, подсјетио је Катић и додао да ће се морати радити многи резови. Подсјетио је да су рачуни Института у блокади због пресуда по тужбама радника због неусклађених коефицијената а да је са друге стране велики проблем што највећи дио прихода иде на зараде.
-У Институту у овом моменту од укупних прихода на зараде иде 82 %. Ко се бави економијом зна да ако тај износ прелази 30 % та фирма је неуспјешна. У Институту то прелази два и по пута. Када дођемо до потписивања новог Колективног уговора, а мораћемо доћи, тај проценат ће се увећати. Мораће се много резова тамо радити и сви знамо да је веома комплексна ситуација. Морају се подићи цијене услуга, инвестирати значајна средства како би се подигао ниво услуга, да би након повећања зарада Институт могао да функционише, казао је Катић.
На састанку је разговарано о имовини Института, односно да ли је могуће да држава помогне на основу експропријације земљишта на којем ће се градити школа.
-Проблем је што се у катастру земљиште води на државу док са друге стране Институт у својим књигама ту имовну води на себе и плаћа порез, казао је Катић и истакао дуг Института према Југобанци који је са каматама достигао износ од девет милиона еура.
-Процјена је направљена да би тај дуг могао да се смањи на неких 5, 5 милиона еура, постоје неки преговори гдје би то могло да иде на 3, 3 милиона, тако да је више ствари у оптицају како би се помогло Институту да изађе из ових проблема.
Катић сматра да би држава могла без баријера да помогне Институт ако би биле повећане цијене услуга за фондовске пацијенте које се нису годинама мијењале и које су испод рентабилности.
Даљи кораци зависиће и од одлуке Савјета за приватизацију који се мора поново изјаснисти на основу пресуде Управног суда, да ли ће се наставити преговори са чешким конзорцијумом или ће се ићи на план реструктурирања.
