Примарни крак колектора на потезу од Кумбора до Бијеле није прошао технички пријем, због чега су обустављена сва прикључења. Цијелу дионицу прате бројни проблеми на цјевоводу и пумпама, па је систем у ризику од преоптерећења и катастрофе, чуло се на трибини, коју је предузеће Водовод и канализација организовало како би грађани и јавност били информисани о тренутном стању.
Водовод је формирао комисију домаћих стручњака грађевинске, машинске и електро струке који су направили увид у техничку документацију и изведено стање. Они су, како се чуло на трибини, установили велики број примједби.
Докумет ће вјероватно бити и дио документације за разматрање комисије за технички пријем, али у Водоводу нису оптимистични када је ријеч о техничком пријему, казала је директорица Оливера Доклестић.
– Бавећи се инспекцијом, примјетили смо свашта. Спојеви су лоше урађени, умјесто бетонских постављени су пластични шахтови који су деформабилни и водопропусни, а и цјевоводи су водопропусни. На појединим дионицама цјевовод је постављен јако дубоко, од 3 до 5 метара у овом појас у уз плажу – наводи она.
Доклестић је информисала да су хаваријски испусти постављени само на два мјеста, па када дође до квара, садржај се враћа у систем, који се преоптерећује и долази до ширења непријатних мириса.
Поред тога, колектор је испод нивоа мора, спојнице нису квалитетно направљене, па море улази у систем, а морска вода убија бактерије које служе за разградњу фекалног садржаја.
– Пошто су шахтови пластични, читава дионица у Бијелој усљед проласка тешких камиона је спљоштена и није у нормалној функцији. Требало је да буде кружног облика, пречника око 400 милиметара, а спуштено је на 15-20 cm. Значи онемогућен је гравитациони ток кроз њега – казала је директорица Водовода.
Доклестић сматра да је овакав колектор данас попут темпиране бомбе, јер нико не може да гарантује када ће попустити. Она сматра да је за све пропусте крив надзорни орган који, како је казала, није добро урадио свој дио посла.
Нагласила је да Водовод не сноси одговорност, већ у цијелој ситуацији има улогу оперативца и има велике финансијке губитке.
Секретар у Секретаријату за комуналне дјелатности и екологију Дејан Радонић казао је да је локална управа наслиједила овај проблем и да покушава да нађе ријешење.
– Чињеница је да грађане интересује да колектор функционише, а да је мука нас из локалне управе како ћемо то да обезбједимо. Ово је велики проблем, али настојаћемо да ријешимо тако да грађани што мање трпе – обећао је он.
Колектор је без техничког пријема, али у функцији већ двије године, информисала је директорица Друштва за изградњу водоводне и канализационе инфраструктуре Јелена Ђаковић.
– Не дозвољавамо даља прикључења, како не би дошло до хаварије и како грађани не би трпили. У ове двије године показало се доста тога што не ваља и шта може да се поправи. Упознали смо мањкавости система. Не дозвољавамо прикључења из техничких разлога, да некоме не би страдали објекат или кућа. Друга ствар је законска, не можемо да прикључујемо док колектор не прође технички пријем – казала је Ђаковић.
Грађани су указали на бројне пропусте и проблеме са којима су се суочавали практично од самог почетка реализације пројекта и првих радова на терену.
Бивши радник Водовода Славко Илић подсјетио је на неке од ситуација са којима су се суочавали радници никшићког Семпера, који су, како је казао, потпуно неискусни за ову врсту посла, ипак, били ангажовани. Он је нагласио да је пројекат изградње канализационог колектора у Херцег Новом чист примјер лошег споја политике и струке.
