Свјетски дан борбе против шећерне болести обиљежава се сваке године 14. новембра, на рођендан Сир Фредерика Бентинга, који је 1922. године, заједно са Чарлсом Бестом, открио инсулин. Овај дан представља највећу свјетску кампању усмјерену на подизање свијести о дијабетесу, скрећући пажњу на озбиљност ове болести која погађа све више људи широм свијета.
Специјалиста интегративне медицине, Драгиша Делић објашњава како дијабетес настаје и шта се дешава у организму када хомеостатски механизам постане преоптерећен.
– Дијабетес је стање или болест, зависно у којој фази је дијагностикован. Када наш хомеостатски механизам, који је задужен за регулацију нивоа шећера и масноћа у организму, постане преоптерећен или оштећен, ми више не можемо да одржавамо нормалан ниво шећера у крви и тада долази до такозване шећерне болести, истакао је он.
Како каже др Делић, највећи број обољелих је од дијабетеса типа два, док се у посљедњим годинама повећава број случајева дијабетеса типа три.
– Дијабетес типа три односи се на процес који се назива инсулинска резистенција мозга, а повезан је с масовнијом појавом преране деменције и Алцхајмерове болести. У свјетској ендокринологији, ово се означава као дијабетес типа три, казао је он.
Према његовим ријечима, Метформин, који се најчешће користи за лијечење дијабетеса типа два, има својих предности, али није потпуно ефикасан.
– Добра ствар код Метформина, који је дјелимично ефикасан, јесте што смањује инсулинску резистенцију. Он чини рецепторе јетре осјетљивијим на инсулин, чиме организам аутоматски шаље сигнал да ствара мање инсулина. То је, у посљедњој деценији, најупотребљаванији лијек у свијету, рекао је Делић.
Суграђанка Татјана Варња, која већ годинама живи са дијабетесом, казала је да је процес прилагођавања био тежак. Са само 12 година, када је дијагностикован дијабетес, морала је потпуно промијенити свој начин живота.
– Све је било другачије, од исхране до временског периода када смијем да једем. Морала сам да се навикнем на то. Била сам у болници јако дуго, а након свега, само двије недеље касније, почела сам сама себи убризгавати инсулин. То је био велики корак, иако сам у том тренутку мислила да је то нешто што ће проћи. Нисам била свјесна шта тачно значи дијабетес, нити ми је ико објаснио. Временом сам одлучила да сама научим о томе на свој начин, али опет детаљно, како бих могла да имам квалитетан живот, казала је она.
Према њеним ријечима, плави круг, симбол дијабетеса, представља заједништво и непрекидну борбу. Дијабетес је болест која траје сваки дан и захтијева сталну пажњу.
– Дијабетес називају болешћу модерног доба. Бебе се рађају с дијабетесом, некада је генетски, иако у мом случају није. Ја сам прва у породици која га има. То је озбиљан проблем и не би требало да се ћути о томе. Требало би да се шири свијест, ја то радим колико могу, а вољела бих да могу и више. Плави круг је симбол заједништва и континуитета, дијабетес је свакодневна борба и нема паузе, рекла је она.
Како истиче, вољела би да једног дана оснује организацију која ће се бавити едукацијом људи о дијабетесу.
– Можда некада покренем организацију у Херцег Новом са циљем да се ми који више знамо о дијабетесу удружимо и помогнемо млађим генерацијама које су тек добиле дијабетес, било кроз разговоре или као примјер. То би било волонтерски, са жељом да помогнемо некоме ко се у том тренутку осјећа изгубљено или лоше, казала је Варња.
Дијабетес је једно од најчешћих хроничних незаразних обољења и представља озбиљан јавноздравствени проблем. Према процјенама Свјетске здравствене организације и Међународне федерације за дијабетес, у свијету око 425 милиона људи болује од ове болести, а очекује се да ће тај број до 2045. године порасти на 629 милиона.
